/ Прочитано:

1.307

Tajna ljubavi Srba i šeika: Vučić lebdi na beogradskoj vodi

Kako je budući premijer Aleksandar Vučić započeo divno prijateljstvo sa šeikom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Muhamedom bin Zajedom? Otkud takva iznenadna ljubav Srba i Arapa, zbog koje suze rone naša mulsimanska braća iz Bosne, pitajući se, šta su to šeici našli u pravoslavnoj Srbiji? Vučić je svoju pobedničku kampanju za parlamentarne izbore i za izbore za gradonačelnika Beograda zapravo bazirao na megaprojektu “Beograd na vodi”. Iskusni političar, koji se od Šešeljevog omiljenog omladinca, transformisao u evropejca, toliko veruje šeicima, da je u njih, zapravo, uložio svu svoju političku budućnost. Naime, borba protiv korupcije jeste Vučićev osnov političke pobede, ali se sa tom borbom može manipulisati, stvari se mogu spinovati… Projekat “Beograd na vodi” je, međutim, suviše opipljiv. Vredi tri milijarde dolara.

Pitao sam se, kako li je nastala iznenadna ljubav Srba i Emiraćana, dok je „Erbasov” avion „Er Srbije” nadletao pustinju. U daljini su se nazirali svetlosni snopovi, kao urnebesna raskošna igračka u koju je trebalo da sletimo za nekoliko minuta.

Službe bezbednosti na aerodromu Abu Dabija su rigorozne. Posmatrali su mi zenice, skenirali valjda i karakter, dok sam, prehodno, u papirima u Beogradu, morao da navodim imena čukundedova, čukunbaba,čukun-čukun stričeva i čukun-čukun-ujaka… Nije tu bio kraj. Ma kakvi! Da bih dobio vizu za odlazak u Ujedinjene Arapske Emirate, tek sam istražio bližu prošlost. Sve do majmuna, ako mi verujete.

Ali, put za Abu Dabi vredeo je svih muka i dopisivanja za zaboravljenom rodbinom. Ovaj grad je „vremenska kapsula”. Svuda okolo je – budućnost. Na izlazu iz aerodroma, na parkingu su naređani beli rols-rojsevi “fantomi”, te sam ja infantilno sanjario da će iz njega iskočiti orijentalna lepotica i narediti mi da sednem na zadnje sedište i umuknem.

Ali, mućak! Čekao me novi „audi šest”, sa brkatim vozačem, koji me odveo do hotela. Dok me ćutljivi, brkati dravjer vozi, razmišljam kako se ne bih makao odavde. Rezerve nafte Abu Dabija, jednog od sedam Ujedinjenih Arapskih Emirata i najbogatijeg po „crnom zlatu”, trajaće još 150 godina ali šeici ne čekaju „kraj sveta”. Ambicije Abu Dabija sežu do neba: posmatram ogromnu građevinu trouglastog oblika sa jarkocrvenim krovom, prečnika većeg od 700 metara, u čijem središtu se na žutoj podlozi nalazi crni konj, najveći logo koji je u svojoj istoriji napravio „Ferari”.

Abu Dabi svake godine u groznici čeka cirkus „Formule 1”. Iz kompjuterizovane hotelske sobe posmatrao sam stazu na kojoj se vozi Velika nagrada Abu Dabija. Hotel „Vajsroj” sagrađen je na „ostrvu”, unutar kruga savršene staze koja ga okružuje, kao velika zmijurina. Bolidi “Formulinog” karavana su urlali i cvileleli, ispuštali su munje i gromove, pod svtlošću noćnih reflektora, godinama unazad.

Razume se da pojma nisam imao o tome gde ću noćiti, dok nisam izašao iz “audija”, dočekan kao hadžija. Sa još nekoliko kolega iz beogradskih redakcija, došetao samo do staze. Braćo, delilo me nekoliko metara do staze Formule 1.

U blizini se nalazi neka vrsta zabavnog parka, „toranj brzine”, koji pruža jedinstvenu priliku da se osete sve gravitacione i druge sile koje vladaju u kokpitu Formule. U posebno dizajniranim sedištima, učvršćen pojasom, običan smrtnik se lansira 62 metra u visinu, ka zvezdanom nebu. Čitav praznik propraćen je paradom najvećih svetskih jahti koje su uplovljavale u „Ferarijevu” futurističku pustinjsku ekspozituru.

Sponzorstvo gran-prija ne samo da privlači više miliona TV gledalaca širom sveta već povećava i prodaju karata aviokompanije „Etihada”, novog partnera „Er Srbije”.

Teško je zamisliti da su pedesetih godina, dok nije pronađena nafta, Abu Dabi iDubaibili ribarska mesta poznata po vađenju bisera. Ali, iako pirpadaju generaciji katapultiranoj u bogatstvo, lokalni šeici u besprekorno belim „dišdašama”, u ljubičastim „lamborginijima” ili belim „rols-rojsevima”, ne beže od tradicije beduniskih predaka.

Obožavaju trke kamila. Pokazuju sokolove čije su glave prekrivene kožnim kapicama ukrašenim draguljima, vrednim više stotina hiljada dolara.

Budućem premijeru Srbije Aleksandru Vučiću bilo je očigledno veoma važno da vidimo Abu Dabi, zemlju njegovih novih pobratima. Kako je, uopšte, Vučić započeo divno prijateljstvo sa šeikom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Muhamedom bin Zajedom? Otkud takva iznenadna ljubav Srba i Arapa, zbog koje suze rone naša mulsimanska braća iz Bosne, pitajući se, šta su to šeici našli u pravoslavnoj Srbiji?

Kako se dogodilo da Vučić prvi put sretne šeika Muhameda? Preporuka je stigla od poglavara Crne Gore Mila Đukanovića, a prvom susretu u Abu Dabiju je prisustvovao i Mlađan Dinkić, tada potpredsednik vlade Srbije, tip koji je od 5. oktobra bio zadužen za vođenje ekonomije. Mlađa kao Mlađa. Odmah je za večerom počeo da priča o parama, pa se šeik blago povukao, ustuknuo je, pomislio, evo još jedne ekipe koji sa dna Evrope koji hoće da se ogrebu za arapsku lovu.

Vučić je primetio šeikovu skepsu, “šutnuo” je Mlađu ispod stola i krenuo da priča o filozofiji, životu i – fudbalu.

Naime, Vučić je u mladosti bio žestoki navijač Crvene Zvezde sa Severa, Delija koji je putovao širom sveta, dok je šeik najveće svetske fudblaske utakmice gledao iz svečane lože. Ipak, i Vučić i šeik su zajednički došli do iste teme – do Mančeter Sitija.

Naime, u poslednje dve decenije, engleskim fudbalom dominirao je jedan tim iz Mančestera – Junajted. Sala za trofeje Sitija bila je avetinjski prazna. Onda je septembra 2008, jedna delegacija iz Abu Dabija promenila ne samo Mančester i Englesku već i globalni fudbal. Vlasnik Sitija postao je šeik Mansur bin Zajid el Nahajan, zamenik premijera Ujedinjenih Arapskih Emirata. Aviokompanija „Etihad” je sklopila ugovor o sponzorstvu vredan 610 miliona dolara i Siti učinio jednim od najbogatijih klubova sveta i poslednjim prvakom Engleske.

Znajući sve to, Vučić se ponadao da će istom logikom, šeici uleteti u srpski šesnaesterac. Obezglavljena srpska ekonomija traži infuziju, šeici traže ekspoziture u Evropi bogate hranom, vodom i mogućnostima za investicije.  Vučić i šeik se zbližavaju na toj večeri, pa ga šeik odmah posle klope prati do hotela gde je Vučić odseo: u Emirat Palas, u koji je šeik spiskao oko 4,5 milijardi evra! Nedugo posle tog sastanka, usledio je niz susreta i međudržavnih poseta. Vučić je potom bio i gost u kući šeika Muhameda, što predstavlja veliku čast u arapskom svetu koja se ne ukazuje ni najvećim svetskim liderima.

Arapi, ubrzo, postaju vlasnici 49 odsto “Er Srbije”. Nestaje legendarni JAT koji se strovalio u ogromne gubitke, dok stare zlatne boinge 737 menjaju noviji “erbasovi” avioni.

Potom je Vučić svoju kampanju za parlamentarne izbore i za izbore za gradonačelnika Beograda zapravo bazirao na megaprojektu “Beogradna vodi”. Iskusni političar, koji se od Šešeljevog omiljenog omladinca, transformisao u evropejca, toliko veruje šeicima, da je u njih, zapravo, uložio svu svoju političku budućnost. Naime, borba protiv korupcije jeste Vučićev osnov političke pobede, ali se sa tom borbom može manipulisati, stvari se mogu spinovati…

Projekat “Beogradna vodi” je, međutim, suviše opipljiv. Pripada futurističkom svetu Emirata i podrazumeva izgradnju kule koja će biti visoka najmanje 210 metara. Projekat podrazumeva izgradnju hotela, poslovnog prostora i vidikovca sa ekskluzivnim restoranima, a konačno rešenje biće izabrano zajedno s partnerima iz Emirata. Kulu će s levom obalom Save, gde će biti izgrađena kapija, povezivati pešački most. Ogromne zelene površine i voda davaće ekskluzivnost celom prostoru. Sada je obala Savskog teatra, od Brankovog do Železničkog mosta, ruglo Beograda. Čine ga stare pruge, davno napušteni magacini i rashodovane olupine nekada slavne privredne rečne flote Jugoslovenskog rečnog brodarstva.

Osim staklene kule, planira se izgradnja šoping-mola, najvećeg u jugoistočnoj Evropi, s površinom od 200.000 kvadrata. Prostiraće se od nove “emiratske kule”, prema mostu Gazela i izlaziće na obalu. Muhamed al Abar, vlasnik svetski poznate kompanije “Emar propertiz”, rekao je da će u “Beograd na vodi” uložiti čak tri milijarde dolara!

Da li je novi beogradski vodeni svet, najveća građevinska investicija u Evropi, samo priča iz 1001. Vučićeve noći ili realnost koja će Beograd i Srbiju pretvoriti uKan evropskog istoka? Na toj rajskoj priči, Vučić je bazirao svoju ubedljivu pobedu. Na toj priči, ukoliko se ne ostvari, on može i potonuti, jer će za već dve godine, biti jasno da li će čitava železnička i priobalna infsrastruktura iz doba socrealizma biti iseljena, kako bi se na starim temeljima, izgradio novi, srpsko-arapski svet egzistencije i blagostanja.

Hoće li se podići nova zgrada opere, ekluzivni apartmani, mini-marina za maksi jahte. Hoće li nići veštačka ostrva?

Vozim se bulevarima Abu Dabija sa po šest, sedam traka u jednom pravcu. Dok autobusi javnog saobraćaja imaju bežični internet, žena na javnom mestu sme da se pojavi samo u društvu muža ili bliskog rođaka. Nikada sama. Deo islamske tradicije.

Ali, kada sunce zađe iza horizonta, posmatram na stotine kraljica noći, prostitutki pristiglih iz celog sveta, svih rasa, koje osvajaju noćne klubove.

Duž puta načičkane su rezidencijalne vile opasane visokim zidovima. Neke čekaju bogate kupce iz naftaškog ili finansijskog korporativnog sveta. Na mestu nekadašnje pustinje napravljena je raskošna promenada uz koju se prostire peščana plaža duga više od osam kilometara.

Haj-tek zapadna arhitektura svetlucajućih staklenih palata globalnih megakorporacija izmešana je sa građevinskom filingranskom orijentalistikom. Nisam uzalud, posmatrajući tunele čiji su zidovi dekorisani najskupljim pločicama, poželeo da moje kupatilo podseća na podzemni svet emiratskog carstva.

Stajao sam na mestu gde je nedavno slavnoj pop zvezdi Rijani uljudno rečeno da prestane da se reklamno i koketno fotografiše u dvorištu Velike džamije šeika Zajida, osnivača UAE i vizionara razvoja Dubaija i Abu Dabija.

Šeik Muhamed, Vučićev prijatelj, nije žalio petro-dolare kako bi izgradio monumentalnu građevinu, sa džinovskim lusterima ukrašenim „svarovski” kristalima.

Rajski, naftni vrtovi UAE prošle godine su ostvarili prihod od oko 140 milijardi dolara. Njihove sadašnje devizne rezerve iznose oko 630 milijardi dolara. Abu Dabi ima dominantnu ulogu u emiratskom bratstvu jer drži lavovski deo rezervi nafte i gasa, 87 odsto teritorije i 43 odsto stanovništva.

Ulaganja ne posustaju. Usred pustinje Abu Dabija podiže se „pametni grad” Masdar, „izvorište” na arapskom. Dizajniran da bude jedan od samoodrživih gradova na svetu, obezbeđivaće energiju pomoću solarnih elektrana i elektrana na vetar. U gradu budućnosti će se sve, od vode do đubreta, premeravati i posmatrati. Biće to grad zabranjen za automobile, ali će biti opremljen sistemom električnog javnog prevoza.

Predviđa se da će u Masdaru živeti 40.000 ljudi, dok će još 50.000 svakodnevno dolaziti da radi. I dok kritičari tvrde da je to samo još jedna od zalivskih enklava namenjena bogatima, šeici to poriču. Debate na društvenim mrežama, koje lagano menjaju karakter autoritarne vladavine, uveliko su u toku.

Takav Abu Dabi je planetarni magnet koji privlači jednako berzanske stručnjake sa Zapada, programerske genije, radnike iz Indije i Pakistana, Filipinke kao kućne pomoćnice.

Hoće li Srbija iskoristiti svoju šansu, posle avio-partnerstva sa „Etihadom” i šeicima koji svoje poslovne odnose zasnivaju na posebnom kodeksu beduinske časti? Iz hotela su me ispratili sa poklonom, fudbalskim dresom Mančester sitija. Globalne zone sporta postale su plodno tle korporativnog sponzorstva bogatih kompanija iz Emirata. Najpoznatiji simbol takve, nove ere, upravo je Mančester siti.

Hoću li dres, ali u crveno-beloj boji, boji Crvene Zvezde, dobiti sledeći put, kada dođem u Abu Dabi? Hoće li Vučić postati emiratski izaslanik koji lebdi na beogradskoj vodi? Iliće to postat još jedna u nizu bajki koje su ponuđene Srbima? Hajde da ne budemo baskuzi i da sačekamo. Vučić je, uostalom, video dovoljno spomenika promašenih iluzija, sagrađenih od lažnih obećanja svojih prethodnika. I, zna kako su oni prošli zbog toga.

Aleksandar Apostolovski

1.04.2014